Još jedan velikan naše muzičke scene ikada je svakako kompozitor i dirigent Stevan Hristić. Rođen je 19. juna 1885. u Beogradu, svojom sveukupnom delatnošću je bio najistaknutiji kompozitor u Srbiji u prvoj polovini 20. veka.
Školovao se na čuvenom Lajpciškom konzervatorijumu, a u vreme pred Prvi svetski rat, boravio je u Moskvi, Parizu i Rimu. Ovaj put po Evropi tog vremena pomogao mu je da upozna njene muzičko-stilske tendencije, mada je oslonce tražio u tradiciji srpskog muzičkog romantizma.
Poput Mokranjca, stvorio je osoben muzički jezik koji je bio mešavina folklornih, impresionističkih, kasnoromantičarskih i verističkih elemenata u harmoniji, melodici i instrumentaciji. Zato i jeste njegova muzika slušljiva i bliska širokom auditorijumu.
Kako zvuči jedna od poznatijih njegovih kopozicija zvana Grlica, pošlušajte:
Veliko stvaralaštvo i doprinos sa priznanjima
Ne znam da li to već znate, ali Stevan Hristić je osnovao i vodio Beogradsku filharmoniju. Bio je i direktor Beogradske opere u periodu 1924.—1935. nakon Stanisalva Biničkog, a 1937. je jedan od osnivača i prvih profesora Muzičke akademije. Kasnije je jedno vreme bio njen rektor.
Nakon Drugog svetskog rata, 1945. učestvuje u osnivanju Udruženja kompozitora Srbije, čiji je jedan od prvih predsednika. Bio je i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije osnovane 1950. Bio je i dopisni, a kasnije je i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Ipak, najviše zasluga nosi za svoje stvaralaštvo.
Ono počinje pisanjem scenske muzike za komad s pevanjem “Čučuk Stana” (1907.). Napisao je puno solo pesama, nekoliko horskih dela, dve koncertne kompozicije, “Simfonijsku fantaziju za violinu i orkestar” (diplomski rad u Lajpcigu) i “Rapsodija za klavir i orkestar”.
Njegova najznačajnija, i najpoznatija, dela su (prvi u srpskoj muzici) oratorijum “Vaskrsenje”, “Opelo u b-moll-u”, jedina dovršena opera “Suton” i, kao njegovo najpoznatije delo, balet “Ohridska legenda”.
“Ohridska legenda” je obišla mnoge pozornice sveta i bila svugde primljena sa velikim uspehom. Verovali ili ne, izvedena je više od 1200 puta.
O tom uspehu svedoče mnoge pozitivne kritike napisane u listovima širom Evrope, a u jednoj od njih se kaže:
“… ‘Ohridskoj legendi’ nas je privukla njena melodična i temperamentna, duboko nacionalna muzika, poezija i romantizam sadržaja, izražajnost, muževnost i lepota narodnih igara i mogućnost da se kombinuje sa klasičnom igrom…” (Moskva, 1958. godina).
Sam kompozitor o svom delu kaže:
“Gledao sam pre svega da napišem tako da bude jasno i pristupačno. Da ga razume šira publika, da na nju što snaznije deluje, a da njegova tehnička obrada zadovolji onih deset-petnaest stručnjaka što će biti tamo… Umetnost oživljuje samo kroz ljude kojima se pruža…”.
Stevan Hristić preminuo je 21. avgusta 1958. u Beogradu.
Ljubiteljka slušanja dobre muzike, fanatik pisane reči, zaljubljenica u klavir i harfu, poznavateljka pisanja nota u violinskom i bas ključu.