Verovatno vam se nekada desilo da vam neka pesma “svira” u glavi ceo dan, a da neznati ni zašto ni kako se tu zadesila.
Možda uopšte ne pripada žanru muzike koji vam je blizak, niti je smatrate posebno lepom i interesantnom. Ali eto, zadesila se baš tu i ne namereava da ode.
Poznato je da primanje i memorisanje muzike može da zaobiđe našu svest i volju da je primimo, pa naš um prihvata i pamti i melodije koje ne volimo. Da, baš tako, one melodije koje nam se ne sviđaju, ali i koje one nam se prosto nameću.
Svako ko je bio izložen muzici koja mu nije prijala, a nije mogao da utiče na to da je izbegne, ne ume da objasni kako mu posle toga danima u ušima odzvanjaju reči pesama koje nikada ne bi poželeo da čuje.
Znate li zašto je to tako?
Kompozicije koje liče na dečiju brojalicu, jednostavne melodije i tzv. lake note češće se „urezuje“ u našu podsvest. Na primer, muzikoterapija, koja određenim muzičkim sadržajima izlaže pacijente sa mentalnim poremećajima, a kod kojih nije moguća uobičajena verbalna komunikacija, zasniva se na tome što muzika stiže tamo gde reč ne može. Tako pokreće pacijenta da odreaguje, jer određena melodija nezaustavljivo u podsvest unosi svoju poruku.
Muzika zaobilazi svesni deo uma i direktno komunicira sa podsvešću, a time snažno utiče na čoveka, pa je u tome suština njene moći. Sve što smo ikada doživeli ili naučili, uglavnom sve što je nesvesno ušlo u naš um, ostaje zauvek zabeleženo u njemu.
Veoma često upravo muzika koju neko sluša objašnjava njegovo ponašanje i rečenice koje izgovara, kao i teme koje ga interesuju. Izgovorena reč komunicira sa našom svešću, a muzika sa našom podsvešću, tj. sa onim delom ličnosti koji mi često ni sami ne poznajemo, a koji utiče na naše biće.
Da li mi biramo muziku ili ona bira nas?
U savremenom i tzv. slobodnom društvu u kome je muzika dostupna na svakom koraku mi smo ti koji možemo birati šta ćemo slušati. Čak ni muzika koja se pušta u javnom prevozu ili na nekim drugim javnim mestima može se „zameniti“ slušanjem muzike preko slušalica priključanih u naš smart phone ili tablet, ukoliko nam ponuđena muzika ne odgovara, zar ne?
Smatra se da slušanje tužnih ljubavnih pesama nesrećno zaljubljene upravo podseća na njihovo trenutno emotivno stanje. Ponavlja osećanje duševnog bola i time ga dublje i trajnije urezuje u dušu. Čak i ako slušalac tužne pesme trenutno nije nesrećan u ljubavi, ovakve pesme mogu uticati na njegovo ponašanje u prvoj takvoj ili sličnoj prilici.
Ali, hajde da malo oraspoložimo atmosferu!
S druge strane, muzika koja šalje čoveku motivacione i podsticajne poruke, poruke ohrabrenja, ljubavi, nade, može da ohrabri one koji se trenutno osećaju slabim i nesigurnim.
U oba slučaja, muzika u čoveku pojačava njegova sopstvena osećanja koja do tada nisu bila izražena.
Zaštititi se od nepoželjne muzike isto je kao i pokušati se zaštititi od buke, a živeti u velikom i prometnom gradu. Mada, odabirom pesama koje nam prijaju kada vozimo auto, kada slušamo muziku kod kuće ili kada biramo koncert na koji ćemo ići je takođe način da svoj um „napunimo“ muzičkim sadržajem koji nam godi, prija i koristi.
Ljubiteljka slušanja dobre muzike, fanatik pisane reči, zaljubljenica u klavir i harfu, poznavateljka pisanja nota u violinskom i bas ključu.