Ako se pitate kako i zašto vaša beba reaguje na muziku dok je u materici, evo nekoliko zanimljivih istraživanja na tu temu.

Naučnici su dokazali da, u trećem tromesečju, nerođena beba može prepoznati majčin glas, maternji jezik, pa čak i početi da pamti obrasce reči i rime.

Kada to znamo, sledeće pitanje bi moglo biti, da li onda i muzika ima uticaja?
Da li slušanje klasične muzike zaista čini plod bebe pametnijim?
Koju muziku treba slušati u trudnoći?

Da li ste čuli za Mocartov efekat?

Koncept da slušanje klasične muzike u majčinom stomaku dete može učiniti inteligentnijim, postao je popularan krajem 1990-e. Radila su se istraživanja na brojnim trudnicama, ali rezultati su pokazali da je malo dokaza da će vaša beba biti pametnija ako svakodnevno bude slušala Mocartve kompozicije.

Priča o ovom fenomenu potiče iz studije psihologa Frances Rauscher, koja je pronašla malu vezu između IQ-a i slušanja Mozarta. Postojali su neki pokazatelji koji su bili vredni pažnje daljeg istraživanja, ali se ipak došlo do zaključka da odgovor leži u našoj prirodi i želji da učinimo ono što je najbolje za našu decu.

Iako Mozart možda vaše dete neće učiniti pametnijim, on može učiniti njegov mozak aktivnijim. Bebe u materici su pokazale pojačanu aktivnost mozga kada su bile izložene muzici koja pozitivno utiče na stimulaciju mozga, a između ostalog to je i Mozartova muzika.

Nika (slika iz lične arhive)

Mamin glas kao melem za bebu

Bilo je mnogo istraživanja o uticaju majčinog glasa na njeno nerođeno dete, a istraživanja su pokazala da kada majka naglas čita, njen glas ima umirujući efekat na njenu bebu u stomaku ili novorođenče. To pokazuju i rezultati smanjenog broja otkucaja srca bebe dok sluša majčino čitanje.

Dokazano je takođe, da intonacija u glasu oblikuje slušno učenje, što vodi do toga da njeno novorođenče prepozna i formira sklonost prema glasu njihove majke. I ne samo da njen glas utiče na razvoj slušnog sistema njene bebe, već neverovatno, što utiče i na njihov socijalni i emocionalni razvoj.

Muzika u trudnoći dugoročno deluje na mozak još nerođene bebe.

Uprkos nedostatku dokaza da klasična muzika stvara pametnije bebe, zanimljiva istraživanja pokazala su da muzika može imati ulogu u razvoju mozga pre rođenja.

Evropsko istraživanje iz 2013. godine, na primer, pokazalo je da izlaganje muzike bebe koja je još u stomaku dugoročno utiče na njen mozak. Otkrili su da se novorođena deca mogu setiti pesmice „Tvinkle, Tvinkle Little Star“ koja im se puštala dok su bili u materici i drugačije su reagovali kada su čule alternativne verzije iste pesmice. Ova sećanja stvorena pre njihovog rođenja trajala su sve dok nisu napunili četiri meseca.

Umirujuća muzika može podstaći prerano rođenu decu da bolje jedu.

Neka istraživanja nam kažu da umirujuća muzika može podstaći prerano rođenu bebu da se bolje hrane i poboljšati njihove vitalne funkcije poput otkucaja srca i nivoa zasićenosti.

A na šta trudnice treba da obrate pažnju

U trećem tromesečju vaša beba će sigurno moći da čuje muziku koju puštate. I dok su umirujući zvukovi, poput uspavanki, osmišljeni tako da umiruju još nerođene bebe, od glasnih zvukova i šumova se bebe mogu osećati nelagodno i biti pod stresom. Zato vodite računa da jačina zvuka nije preglana i da je vaš izbor muzike melodičan.

Naslovna slika: Ryan Franco (Unsplash)