Poznajete li lekara koji svira neki instrument? Ili možda lepo peva?
Mislite li da muzika može da ima lekovito dejstvo? Da se može koristiti kao terapija? Ili relaksacija?
Smatra se da ljudi koji se iz hobija bave nekom umetnošću zapravo se lakše opuštaju i relaksiraju time smanjujući stres. U tom slučaju hobi za, na primer lekare koji rade vrlo odgovoran i sresan posao predstavlja vid terapije.
Po tome je posebno zanimljiva Amerika, gde, po nekim istraživanjima lekari vrlo često imaju svoje muzičke grupe i najčešće sviraju saksofon. Sviraju uveče po klubovima, džez pabovima i čak su vrlo uspešni u tome. Tada su manje podlozni stresu, mogu lakše da se koncentrišu na poslu za raziku od onih koji se muzikom ne bave i odmaraju se samo spavanjem.
Kako relaksirani lekari muzikom mogu pomoći srčanim blesnicima
Pošto smo videli da muzika pomaže lekarima, hajde da se osvrnemo na pacijente. Kada povežemo muzički ritam i ritam srca šta možemo dobiti? Kako će to poboljšati stanje srčanog bolesnika? Ima li muzika terapeutsko dejstvo?
Muzika, kao što je neki nazivaju – kontrolisana buka je pojava koja se često vezujemo za slavlja i veselja ili samo kao muziku “u pozadini”. Međutim, njena terapeutsksa svojstva su neverovatna.
Mali osvrt u prošlost…
Kada pogledamo kroz istoriju, u nekim bušmanskim plemenima, muzika je korišćena da dovede čoveka u stanje psihoze ili hipnoze. Time vidimo da muzika direktno utiče na naš mozak. Tu zonu medicine je odlično koristila psihijatrija i pre 200 godina, a i sada.
Samim tim što muzika utiče na naš mozak, on reodukuje neke hormone u našem organizmu. Time su lekari želeli da iskoriste delovanje nekih hormona na rad srca i time učine da muzika preko hormona ima lekovito svojstvo.
A sada se postavlja pitanje: Da li muzika ima svoju dozu?
Ima. Muzika se može uzimati kao lek u dozi 2 puta 12 minuta muzike dnevno. Za 12 minuta odabrane muzike koja prija našem organizmu imamo takav efekat da je naš organizam zaštićen, a prvenstveno srce.
Tada dolazi do usporavanja srčanog rada, do pada frekvence i do sniženja krvnog pritiska. Samim tim se štiti srce koje je otperećeno (ako bolujemo od srca).
Šta su još zanimljiva otkrića i ne tako nove činjenice?
Muzika se može slušati i više od 12 minuta, ali je 12 minuta minimum da bi se izazvalo lučenje hormona koji se žele izazvati na lučenje. To su endorfini i to su hormoni koji izazivaju promene na srcu.
Ono što se često može pročitati je da samo Bah ili Mocart utiču na naše zadrvlje. Međutim istraživanje pokazuje da svaka muzika koja nam prija za nas je dobra. Svako od nas je jedinka koja na odeđeni način reaguje na različitu vrstu muzike.
Naravno, najbolje reagujemo na muziku koju volimo.
S obzirom da postoji 8 muzičkih žanrova, često možemo reagovati pozitivno i na muziku koju nikada nismo slušali. Iako nismo imali kontakta sa njom, ona ipak može pozitivno utiče na nas.
Koje još karakteristike utiču na to kako muzika deluje na nas?
Dve važne su:
- tempo i
- tonalitet.
Da li je kompozicija brza ili spora i da li je durska ili molska, tj. da li je vesela ili tužna.
Zašto je sve ovo bitno? Šta još treba spomenuti?
Ako smo zdravi, muzika koju volimo nam prija, uživamo u njoj i na nama je da odlučimo koliko i da li ćemo je slušati. Ali ako smo bolesni gubimo neka svojstva koja su kod nas prisutna kada smo zdravi.
Na primer, ako pacijent ima dijabetes, nakom perioda posle 5 ili više godina dijabetičari ne čuju više visoke tonove. Nastaju promene koje šećer pravi na krvnim sudovima srca, ruku, nogu, ali pravi i u slušnom aparatu. Zato se dijabetičarima, recimo kod psihijatra koji leči muzikoterapijom puštaju kompozicije sa srednjim i niskim tonovima.
Drugi primer su bolesnici koji imaju hipertenziju, a oni imaju tačan opseg ritma (brzine metronoma od 84-102) koji odgovara njihovim receptorima.
Kada muziku odaberemo kao pravi lek, nju više ne možemo da zautavimo, ona ima 100% dejstva. Nakon 12 minuta, ona će imati pozitivni efekat u periodu od 12 sati i to dejstvo se ne može zaustaviti, što je takođe cilj. Kada popijemo tablete (jednu ujutru, jednu uveče) možemo se braniti protiv toga, možemo da zaustavimo dejstvo leka na psihički ili fizički način, ali će se 30% leka sigurno vezati za receptore i imati svoje dejstvo.
Znači procenat dejtva muzike je veći u odnosu na lek 100 : 30.
Tekst je originalno objavljen 07.04.2017, a ažuriran 04.08.2017.
Ljubiteljka slušanja dobre muzike, fanatik pisane reči, zaljubljenica u klavir i harfu, poznavateljka pisanja nota u violinskom i bas ključu.