Iako frula spada u srpski nacionalni instrument, ona je zapravo instrument celoga sveta. Pitate se kako? Jednostavno, frula spada u jedne od najstarijih instrumenata koji se u različitim oblicima i veličinama pojavljivao svugde po svetu. Može se videti na drevnim crtežima u pećinama, na kamenu ili u starim spisima i pričama, a sviraju je i pastiri i muzičari, a i morske sirene.

Jedna priča, tačnije mit govori o tome da je frula zaveštanje šumskog i pastirskog božanstva Pana, koji je od ninfe Siringe preobražene u trsku izradio prvu frulu i na njoj odsvirao svoj prvi zvučni san.

Frula kod Srba…o tome smo počeli ovu priču…

Da, frula se pojavila i na našim prostorima i postala prepoznatljiv nacionalni instrument i neodvojivi deo srpskog folklora. Ona je postala značajni deo i centar društvenog i javnog života u seoskim sredinama. Njen zvuk je navodio na ples, igru i pevanje, a sve to zajedno na druženje, kao i povezivanje ljudi na nivou muzičkog i umetničkog stvaralaštva.

Frula se svirala u javnim prostorima, ustanovama kulture, na otvorenom prostoru, na manifestacijama, u prirodnom okružnju među pastirima, na seoskim saborima, prelima i mobama.

Ovaj instrument se pretežno vezuje za seoski narod koji se najviše bavio stočarstvom. Pored frule, još jedan instrument je bio vrlo omiljen, a to su gusle koje su najviše vezane za srpske junačke pesme.

Najpoznatiji naš frulaš, profesor i čuvar muzičke tradicije gospodin Bora Dugić, o fruli je rekao:

“Kad sam počeo da nastupam, primetio sam da mala deca koja majke dovedu na koncerte od svih instrumenata zapaze najpre frulu. To nije slučajno. Neki su to pokušali da objasne tako da malo dete koje još nije prohodalo logično zapaža najpre frulu, jer je i ona mala. Međutim, to nije tačno. Naučno je dokazano da dete ne razlikuje veliki i mali instrument, ono samo prepoznaje zvuk, a to nam je došao kao kolektivno nesvesno nasleđe. To je Karl Gustav Jung, u svojim psihoanalitičkim radovima sjajno objasnio: sve jedinke jednog istog kolektiva prepoznaju iste stvari na sličan način.”

Kako je modernizacija instrumenata uticala na opstanak frule

Krajem XIX-og i početkom XX-og veka na mesto frula i gusla dolaze moderniji, industrijski izrađeni instrumenti poput trube, violine, harmonike. Ipak frula i dvojnica kao dva duvačka instrumanta i danas se sviraju i mogu se čuti i na koncertima velikih orkestara.

Izrađivala se, a i sada se izrađuje od gotovo svakog drveta, a najčešće je u pitanju šljiva ili dren, jasen i bagrem. Važno je znati da drvo od koje se izrađuje frula treba da bude što starije, barem 20-ak godina, a kada je dren u pitanju i oko 30-ak godina. Majstori koji i dan danas izrađuju frule i dvojnice najčešće ćete naći u Banatu i okolini Zaječara i Užica.

Koji su elementi frule

Prvo je uski prorez za izduvavanje vazduha koji se zove pisak ili labina. Otvor sa oštrim bridom koji se naziva vetrilo. Istrument se zatvara sa gornje strane i taj deo se naziva vetrilo. Na dnu svirale je rupa koja se naziva oduška. Na prednjoj strani svirala se nalazi 6 rupa koje se pokrivaju prstima i 1 sa zadnje strane koja daje sedmi ton u dve oktave.

U Srbiji se izrađuju i takozvane frule dvojnice koje su zapravo dve svirale (frule) koje su spojene u jedan instrument.

Poznati frulaši i frulaške manifestacije

Pored fantastičnog Bore Dugića, poznati frulaš je bio i Sava Jeremić, a ima ih još mnogo koji sviraju i sada ili uče decu sviranju frule koju ćemo tek slušati.

Frulaška tradicija se i danas očuvala, a neke od manifestacija na kojima se može čuti ovaj drevni instrument:

1. Selo Jagnjilo kod Mladenovca
2. Dani Save Jeremića, selo Ražanj
3. Sabor frulaša, Lelić kod Valjeva
4. Sabor frulaša, Prislonica kod Čačka
5. Takmičenja frulaša, selo Iđoš kod Kikinde
6. Frula fest kod Kruševca.

Možda je nabolji zaključak ove priče o fruli zapravo citiranje profesora Bore Dugića koji kaže:

“Dato nam je da kroz frulu govorimo. Sve ono što nosimo u sebi, sve ono što je utkano u naše biće, frula zvukom dočarava. Ona je spojila nebo i zemlju, živo i mrtvo, muško i žensko, dušu i telo i takva, čarobna, ne može da dosadi nikome na svetu.”