Džez dive 90-tih u Srbiji

Kontekst koji je pokazao da naša džez scena ima istinske džez dive formirao se u odnosu na svakodnevicu koja je 90-tih bila prisutna u Srbiji, a kako bi taj konktekst bolje razumeli najbolje je da ga razložim na:

• socijološki kontekst,
• medijski okvir i
• muzičku scenu.

SOCIJOLOŠKI KONTEKST

Najopštije gledano, postojale su dve velike struje na umetničkoj i estradnoj sceni, a to su:

1. underground/nezavisna scena koja je bila deo akademske zajednice i
2. kultura šunda promovisana pre svega na televiziji.

Naravno, kao i u svakoj kulturu, kada se malo “zagrebe po površini” pronađu se subkulture koje takođe ostavljaju svoj pečat u određenom vremenu, a kod nas to su nesumljivo bili:

• Dizelaši, a sa druge strane
• Rejveri i pripadnici trans i tehno zajednice.

Ono što je ipak u velikoj meri dominiralo Srbijom devedesetih su estrad i kriminal.

MEDIJSKI OKVIR

Medijski okvir devedesetih u Srbiji karakteriše nekoliko stvari: osnivanje privatnih, komercijalnih televizija kao što su TV Pink, TV Palma, TV Košava…Medijski dizajn i estetika TV spotova u kojim su dominirali Dejan Milićević, Slavoljub Živanović Zli i drugi. Dominantni TV sadržaji i zabavne emisije koji su promovisale turbo folk, ali i vidovnjake, zatim emisije kao što su “Crni biseri” ili šou programe među kojima je najpoznatija ona koju je vodio Minimaks, ali nezavisna štampa, kao što su Vreme, Naša Borba, NIN, Danas, Dnevni Telegraf…

MUZIČKA SCENA

Popularna muzička scena tog vremena mogla se podeliti u tri veća pravca:

1. kultura šunda – turbo folka,
2. alternativna pop rock scena kao nasleđe iz 80-tih i bendovi iz 90-tih koji su u potpunosti obeležili poslednju dekadu 20.veka i
3. elektronska muzika (rejv, haus, tehno i srodni pravci).

DŽEZ MUZIČKA SCENA 90-TIH U SRBIJI

Naša džez scena postojala je još od prve polovine 20. veka, a džez scena 90-tih u Srbiji nije bila samo muzička scena već je označavala kulturu mišljenja. On je tada predstavljala bastion provereno kvalitetne muzike u domenu popularne muzike. Džez se praktikovao u klubskoj andergraund sceni, ali i na scenama velikih koncertnih dvorana često sa televizijskim live prenosom.

Džez klubovi u kojima se mogao čuti džez i koji je predstavljao neku vrstu utočišta za one koji su želeli da u estradnoj atmosferi 90-tih pronađu nešto drugačije za sebe bila su mesta kao što je: “Plato”, Radović”, “Stupica”, “Sax”, Jazzbina”, Taboo”, Radionica za popravku grada” i druge.

Klub Stupica

DŽEZ DIVE 90-TIH U SRBIJI

Na kraju poslednje decenije 20. veka na scenu stupaju džez dive i sjajne izvođačice, koje su raskrčile put za sve druge koje su kasnije krenule u ovom pravcu. Jedna od njih je Ana Popović, džez i bluz gitaristkinja i pevačica, kako su za nju tada govorili: “Džimi Hendriks je žene – njeno ime je Ana Popović”. Ana ima i danas vrlo uspešnu internacionalnu karijeru koju je kroz školovanje u Utrehtu u Holandiji i dalje usavršavanje vrlo postepeno gradila i gradi i danas već više od 25 godina.

Još jedna sjajna diva je Jasna Jovićević, saksofonistkinja, svira i bas klarinet, flautu i bubnjeve, komponuje, bavi se pedagogijom. Zvali su je “naša Candy Dulfer”. Diplomirala je na Muzičkoj akademiji Franc List u Budimpešti, a magistrirala kompoziciju na Univerzitetu Jork u Torontu. Nastupala je širom Evrope, SAD i Kanade na raznim domaćim i međunarodnim festivalima i imala brojne koncerte.

Katarina Kačunković je pevačica. Tokom školovanja glasa nastupala je pevajući klasičnu muziku, ali vremenom, ljubav iz detinjstva prema džezu je prevagnula. Postala je solista Jazz Big Banda Radio-televizije Beograd. Sarađujući sa mnogim muzičarima na raznim projektima, počela je da piše tekstove za pesme.

Bebi Dol ili Dragana Šarić je jugoslovenska pevačica pop-rok-džez muzike. Njen otac je bio Milisav Šarić takođe džez muzičar. Bebi Dol je poznata po hitovima Brazil, Mustafa, Rudi, Bademi i so, Hajde da uzmemo neki dobar auto i drugim. Danas živi i radi u Beogradu.

Ana Popović

Jasna Jovićević

Katarina Kaćunković

Jelena Jovović

Bebi Dol

Jelena Jovović je džez vokal, kompozitorka, piše tekstove za pesme. Diplomirala je džez pevanje na Univerzitetu umetnosti u Gracu, Austrija. Magistrirao džez performans na FMU Univerziteta umetnosti u Beogradu. Živela je u Južnoj Africi gde je intenzivno nastupala i uspostavila nastavne planove za džez vokal na odseku za džez Univerziteta Kejptaun i muzičke škole u ​​Pretoriji. Po povratku u Beograd radila je kao kreativni direktor Big benda Radio televizije. Profesor je džez pevanja u Muzičkoj školi ”Stanković”.

Ovo su samo neke od džez diva devedesetih pored Vladane Marković, Tanje Jovićević, Ane Sofrenović i drugih.

IZDAVAŠTVO

Džez diskorgrafija je slaba u ovoj deceniji, a razlozi su mnogobrojni, pre svega finansijski, a i postojao je veliki problem sa priraterijom. Ipak, džez muzika dolazi do slušalaca na domaćoj sceni kroz program nasionalne televizije kroz različite kroki priloge zabavnog karaktera, džez emisije na radiju i naravno pomenute džez klubove.

DŽEZ SCENA

Beogradski džez festival je stao sa radom 1991. godine zbog rata u SFRJ, ali je ponovo pokrenut 2005. godine. U međuvremenu je nastavo Međunarodni Jazz Festival Nišville, 1995 godine koji i danas traje.

Gde god se mogao čuti džez on je bio za jedan ne tako mali deo populacije veoma značajan, a kako je govorio veliki džez muzičar Miša Blam:

“Džez je intelektualno utočište u teškim vremenima”

U toku devedesetih neki sjajni i sada aktivni džez muzičari su se školovali u inostranstvu poput Vasila Hadžimanova, Marka Đorđevića, Ivana Ilića i drugih i donosili novi talas džeza na naše prostore.

Osnivanje Guitar Art Festivala je imala veliki uticaj na osnaživanje domaće džez scene. Ovaj festival je imao pored koncertnog programa i klubski, koji je često bio jazz i world music tipa, koji će se izuzetno razviti početkom 2000-te. U toku devedesetih veliki uticaj na džez sceni ima i rad Big Benda kao i osnivanje i školovanje mladih muzičara na džez odseku muzičke škole “Stanković”.

UMETNIČKA NEZAVISNA SCENA ’90-IH GODINA XX VEKA

Kada govorimo o umetničkoj nezavisnoj sceni 90-tih u Srbiji, važno je spomenuti antiratni projekat Rimtutituki iz 1992. godine koji se borio protiv nacionalističkog narativa i rat na prostorima bivše SFRJ. Takođe, tu je i konceptualna umetnica Marina Abramović, sa svojim projektom Balkans Baroque 1997, za Venecijasko bijenale i rad umetničke grupe Škart.

U to vreme osnivaju se nezavisni mediji kao što je Radio B92, kao i i kulturne institucije Rex, Dah teatar i ostala nezavisna pozorišta.

PREPORUKA DA PROČITATE I OVO:

Kako su se sreli Balkan i džez – 1. deo

Kako su se sreli Balkan i džez – 2. deo

Sav taj jazz kroz istoriju do danas

Naslovna slika: Billetto Editorial sa sajta Unsplash

Izvori: www.jasnajovicevic.com, www.anapopovic.com, www.katarinakacunkovic.com, www.jelenajovovic.co.uk, Wikipedia