U celom hrišćanskom delu sveta Božić je vreme slavljenja ne samo rođenja Hristovog već i početka Nove godine. Na severnoj hemisferi to je i slavlje povratka svetlosti, trenutka nakon kojeg dani postaju sve duži.
Svaka zemlja, svaka kultura, svaka tradicija ima svoje sopstvene simbole.
Nordijske zemlje….
težište postavljaju na temu svetlosti i praznovanja u najužem krugu porodice, dok ljudi na Mediteranu akcenat stavljaju na značaj Device Marije, na njenu ulogu kao majke u trenutku čudesnog rođenja, ali takođe na njenu životnu sudbinu prateći paralele sa sudbinom njenog sina.
Kroz simboliku koji nosi lik device Marije ljudi se na Mediteranu približavaju univerzalnim temama života, radosti, patnje i nadama koje on uvek nosi kao izvor razočarenja koliki i čuda. Tokom Božića okupljaju se skromni pastiri, ribari, ali i mudraci. Na ovom području Božić pruža slobodu za odmor i beg od svakodnevnih obaveza. Božić je i vreme za posvećivanje samom sebi, sklanjanje od stranaca koliko i za saosećanje sa siromašnima. Tokom Božića širom Mediterana pevaju se pesme zahvalnosti Bogorodici koja se slavi i priziva. Svaka kultura čini to na sebi svojstven način, na svom jeziku, svojim melodijama i stihovima.
Tradicionalno slavljenje Božića na Mediteranu uključuju uvek slikanje Hristovog života od rođenja do stradanja preko opisivanja muka njegove majke Marije. Smatra se da upravo ovakva interpretacija vernicima budi nadu da mogu da podele slavu Hristovu i odole iskušenjima uprkos sopstvenoj patnji sa kojom moraju da se bore.
U Grčkoj…
na primer božićni praznici traju praktično 12 dana. Postoje mnogi običaji koji su vezani za ove dane od kojih su neki veoma stari, a neki novi poput kićenje jelke ili iznošenje ćurke na božićnu trpezu. Grčki istoričari tvrde da je 1354. godine odobreno da Hristovo rođenje bude proslavljeno 25. decembra istog dana kojeg se ranije predstavljao drevni Bog Mitra poznat kao Bog Nevidljivog Sunca i vladar svih božanstava vezanih uz solarno ideolopoklonstvo. Ovim činom je sa jednog značajnog Boga pažnja tadašnjih ljudi preusmereno na Hrista.
Božićnom slavlju u Grčkoj prethodi četrdesetodnevni post, a kako se veliki praznik približava intenziviraju se pripreme za njegovu proslavu. Kuće se čiste sa posebnom pažnjom, a nekoliko dana pre Božića, domaćice pripremaju tradicionalne kolač. Nekada su za ovu priliku pravljeni isključivo kolači zaslađeni medom Melomakarona, dok su oni sa šećerom Kourambiedes pravljeni za Novu godinu. Danas se te razlike sve manje poštuju.
U Provansi…
“Hajde da se radujemo u neka nas Bog razveseli, jer nam stiže Božić praznik svih praznika.
Nek’ nas Bog štiti cele godine, ako ne uspemo da se usvojimo, barem nek’ nas poštedi da ne smršamo.”
Ovi po malo gargantuovski stihovi pevaju se u Provansi na samom početku božićne sezone 4. decembra na dan Svete Barbe, svetice čiji mit vodi poreklo od pre hrišćanske boginje vatre. Tada se po tanjirima obavlja ritualno setva pšenice i sočiva da bi se na božićnu trpezu izneli mladi zeleni izdanci. U Provansi božićne svetkovine traju 3 dana. Jedan od veoma važnih običaja vezanih uz proslavu Božića u Provansi jeste velika večera koja se servira na Badnje veče pre odlaska na ponoćnu misu. Sto oko koga se porodica okuplja bogato je dekorisan grančicama mirte i zelenim izdancima pšenice i sočiva koji simbolizuju napredak.
Na posebnom mestu servira obrok za siromašne kao i za najbliže koji su preminuli i tokom sva 3 dana Božića ništa se sa stola ne razgradnja tako da preko noći i anđeli mogu da se posluže. Kao i u dobrom delu katoličkog Sveta u prostoriji se izdvaja mesto za pravljenje scene Hristovog rođenja u kojoj se koriste santoni, male obojene drvene ili glinene figurice svih važnih ličnosti u ovom prizoru.
Inače kada se postavlja sto za veliku večeru preko njega su u Provansi prostiru tri stolnjaka, jedan preko drugog, a na njima se pale tri sveće. I jedno i drugo su simboli Svetog Trojstva. Servira se tradicionalna posna večera od 7 jela kojim se simbolički predstavljaju porođajne muke Device Marije. Između ostalih tu su pečena riba, useljeni bakalar u sosu od belog luka i jedinstveno povrća. Svako selo ima specijalitet po kome je poznato. Ipak običaj svima nalaže da počnu sa tradicionalnim kašofio, paljenjem vatre. Najmlađi i najstariji član porodice zajedno stavljaju u kamin veliki komad drveta sečenog od neke voćke, 3 puta ga poprskaju domaćim slatkim vinom i to prate rečima:
“Neka se ova cepanica raduje, jer je sutra dan božićnog hleba, neka samo dobro uđe u ovu kuću, nek nam se žene lako porađaju, koze donose četvoro kozića, a ovce isto toliko jagnjadi, neko ovde bude mnogo pšenice, brašna i puno bure vina.”
Obrok se uvek završava čuvenim dezertom od 13 sastojaka koji simbolički predstavljaju Hrista i 12 apostola.
Italijani…
veruju da svi važni simboli vezani za proslavu Božića potiču iz njihove zemlje uključuju tu i boje svoje nacionalne zastave zelenu, belu, crvenu koji su tradicionalno u mnogim krajevima vezane uz ovaj praznik. Po jednoj veoma raširenoj teoriji proslava Božića u Italiji zapravo je u hrišćanstvo prevedena saturnalija paganskih rituala u III i IV veku kada je rimska crkva morala da se nadmeće sa popularnim paganskim verovanjima. Mnogi od njih su uključivali obrede obožavanja Sunca.
Od sredine decembra sve do 1. januara Rimljani su organizovali veličanstvene gozbe na kojima se mnogo jelo i pilo i time se zahvaljivalo bogovima što su im podarili zimski socicijum nakon kojeg će dani postojati sve duži.
Za razliku od grčkih, rimski istoričari tvrde da je 1274. godine 25. decembar zimski socicijum po julijanskom kalendaru izabran je kao dan Božića. Poklapa se ovde sa proslavom Boga sunca Mitrosa. Prvi hrišćanski poglavari su otuda Hristu podarili naziv Boga pravog svetla koji je poslet da odagna tamu.
Kao i mnogi drugi i Italijani su danas proslavu i Božića usvojili mnoge običaje sa Severa Evrope, pa i iz Sjedinjenih Američkih Država. Deca sada više ne pišu pisma Božić Bati već šalju mejlove preko interneta. Ipak neki običaji su se uprkos svemu sačuvali, a jedan od njih je lep, drveni ram visok tridesetak santimetara piramidalno oblikovan. U njega se oslanja nekoliko nizova polica. Na najnižoj su uvek jasle, a na gornjim mali pokloni poput voća i slatkiša. Simbolika Svetog Trojstva je i ovde obeležena korišćenjem tri sveće koje se postavljaju oko police.
Jedna stara italijanska tradicija je “ćup sudbine” iz koga svaki član porodice nasumično uzima u papir uvijen poklon i time se po tome šta je odabrao proriče ono što će se dešavati u narednoj godini.
I u Španiji…
je Božić danas duboko religiozan praznik. Jedan od razloga za to možda leži u činjenici da je kao zvanično zaštitnica ove zemlje prihvaćena Devica Marija. Božićne svetkovine ovde počinju 8. decembra proslavom Bezgrešnog začeća. Centralna proslava održava se ispred velike gotske katedrale u Sevilji ceremonijom “igra šestorice” vrlo čudno da ovaj veoma specifičan ples u kome svaki pokret ima precizno simboličko značenje danas izvode desetorica umesto šestorica mladića. Čak i onima koji ne učestvuju u prazniku vidljivo je da je Božić u Španiji veoma svečan praznik. Čim izađu zvezde na Badnje veče u svakoj kući se pale male uljane svetiljke, a nakon ponoćne mise i Božićne večere ljudi izlaze na ulice preplavljene plesačima i prolaznicima kada se izvodi posebna božićna igra Hota čije se melodije i stihovi ne menjaju već stotinama godina. Izvodi se uz pratnju gitara i kastanjeta.
U Španiji se u mnogim domovima prave jasle izmeštaju u minijaturnoj katedrali ili crkve, ispunjavaju se izvajanim drvenim figuricama oko te crkvice se na Badnje veče koje Španci nazivaju Noca Buena, dobra noć servira gozbe oko koje se okupljaju svi članovi porodici tradicionalne božićne poslastice. Turom je kolač koji se pravi od badema. Deca veruju da im poklone donose 3 mudraca, po tradiciji dobijaju ih tek 6. januara na dan kada su mudraci darivali malog Isusa. Španci u božićnoj simbolici posebno poštovanje ukazuju kravi, jer je ona hranila Isusa i ugrejala ga nakon što se Marija porodila u jaslama.
Korzikanci…
Mada globalizacija sve brže briše razliku između zemalja i polako zatire mnoge običaje Korzikanci veoma predano čuvaju svoju bogatu tradiciju uključujući i onu vezanu za praznovanje Hristovog rođenja. Otuda je natale na Korzici jedan sasvim osoben događaj neretko vezani stare humanističke obrade kao što je ritualno slavljenje kretanja vremena na badnje veče na primer stariji ljudi otkrivaju svoj deci ili unucima tajne obredne molitve koji će sačuvati od zlih očiju tzv. loke. Korzikanci su vezani uz mnoge kulinarske tradicije. Jedna od neizbežnih poslastica je “božićni panj” koji se pravi od kestena čokolade, a dekoriše marcipanom ušećerenim voćem. Mnoga božićna jela spremaju se u planinskim krajevima prvenstveno specijaliteti od mesa divlje svinje.
Božićne pesme se mogu čuti po celom ostrvu, izvode ih vokalne polifone grupe, a na trgovima pevaju se još od ranih jutarnjih časova i potiču od starog običaja canta desanta koji je bio raširen na jugu Francuske, Kataloniji, Balearskim ostrvima i naravno na Korzici.
Naslovna slika: Annette Spaan
Izvor: Put svile
Ljubiteljka slušanja dobre muzike, fanatik pisane reči, zaljubljenica u klavir i harfu, poznavateljka pisanja nota u violinskom i bas ključu.