Ansambl Vujičić je 1981 došao do Beograda. U njega su došli članovi ansambla Miroslav Brcan (koji govori srpski) i Gabor Eredič (vođa ansambla). Dobili su stipendiju u Beogradu, a rad je trajao tokom leta, dva meseca. Odlazili su na Muzičku akademiju i tamo je samo njima dvojici posebno predavao prof. Dragoslav Dević, dok nam je Radmila Petrović dala snimke na magnetofonskoj traci. Predavanja o srpskoj tradicionalnoj muzici smo kod profesora Devića imali 2-3 puta nedeljno.
Tokom poslednje dve nedelje obišli su Srbiju i Makedoniju. Nosili su svuda sa sobom svoj prvi album (Délszláv Népzene/Southern Slav Folk Music, Hungaroton, 1981) i delili ploče onima sa kojima su se najviše zbližili. U Kučevu su im Vlasi svirali u violinu i u neki duvački instrument, a u Čačku su bili među frulašima. U Nišu, Kičevu i Belčištu u Makedoniji su takođe bili lepo primljeni, kao i na ohridskom festivalu i tako redom do Crne Gore, Dubrovnika, Sarajeva …
Inače Ansambl Vujičić, od svojih početaka, 1974 je gradio repertoar najpre u okviru plesačkog društva iz Pomaza, koje više ne postoji. Ti nastupi, to su bile ustvari crkvene priredbe, Hramovna slava… A drugi takvi istaknuti praznik je bio doček Nove godine, po starom kalendaru, 13. januara. Celu noć se sviralo dok su plesači igrali.
U prvo vreme, dok su još kao ansambl pratili pomašku plesačku grupu, svirali su samo srpsku muziku. Odnosno – muziku za koju su smatrali da je srpska. A pošto je makedonska narodna muzika izuzetna i plesovi su jako popularni bili, onda su uključili i makedonsku muziku. Kasnije je pridodata i muzika Hrvata, Šokaca i Bunjevaca, jer oni drugačije sviraju tambure nego Srbi. Slušali su Radio Beograd, Prvi program, a voleli su da slušaju ansambl Braća Bajić, Duet Branka Tošić i Živan Pavlović.
Kada su u Sentandreji proslavljali trista godina od seobe Srba predvođene patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, tada je u porti Saborne crkve i Vladičanskog dvora bio svečano otvoren i Srpski muzej – isti onaj koji će, tri decenije kasnije, biti obnovljen i svečano ponovo otvoren. 12. oktobra 1990. došli su na proslavu i predstavnici kosovskih Srba, iz Pećke patrijaršije. Nosili su u šakama zemlju sa Kosova i rekli okupljenima – Ovo je vaša zemlja!
Današnji članovi Ansambla Vujičić su:
Mihalj Borbelj (Borbély Mihály; 1956; jedan od osnivača), saksofon, klarinet, targot, frula, okarina, brač (u Srbiji se taj instrument zove kontra, a ne brač)
Miroslav Brcan (Brczán Miroszláv; 1955; član od 1977), čelo, brač (kontra), glas, kontrabas
Aron Eredič (Eredics Áron; 1983; član od 2006), prim, čelo, bas prim, tambura samica, udaraljke
Gabor Eredič (Eredics Gábor; 1955; vođa i jedan od osnivača), bas prim, harmonika, glas
Kalman Eredič (Eredics Kálmán; 1952; jedan od osnivača), kontrabas, tapan, tarabuka, udaraljke, glas
Ferenc Sendredi (Szendrődi Ferenc; 1953; jedan od osnivača), prim, tambura samica, brač (kontra)
Nekadašnji članovi Ansambla Vujičić:
Balaž Vizeli (Vizeli Balázs; 1967; član od 2007 – 2019), violina
Karolj Đeri (Győri Karoly; 1955 – 2006; jedan od osnivača, član od 1974. do smrti), violina, tambura
Zoltan Horvat (Horváth Zoltán; 1970; član od 1991. do 2003), prim, bas prim, čelo
Ivan Njari (Nyári Iván; 1957 – 2015; član od 1974 – 1977), harmonika, brač (kontra)
Izvor: worldmusic.org.rs, Magazin „Etnoumlje”, emisija “Agape”
Naslovna slika: Ansambl Vujičić, Sentandreja, 1987 (foto: Kreiss Gábor)
PROČITAJTE I OVO: Ansambl Vujičić 1.deo
Ljubiteljka slušanja dobre muzike, fanatik pisane reči, zaljubljenica u klavir i harfu, poznavateljka pisanja nota u violinskom i bas ključu.