Stavite kažiprst i srednji prst na grlo. Izgovorite AAAAAAA. Ne samo što ste čuli zvuk, nego ste osetili i neko kretanje u grlu. Vokali su zavibrirali pokrećući se napred i nazad i proizvodeći zvuk.
Kada neko svira violinu ona vibrira kroz vazduh, a te vibracije putuju od violine do nas. Ali violinu ne čujemo nosom ili rukama, već njene vibrecije ulaze u naše uši i tek ih onda čujemo. Znači osim proizvođača zvuka potrebno je imati i kolektora, tj. onoga koji provodi zvuk.
U čemu je razlika između muzičkog zvuka i obične buke?
U pravilnosti vibracije. Muzički zvuk je pravilni rezultat muzičkih vibracija glasa ili muzičkog instrumenta, dok buku stvaraju nepravilne vibracije.
Zvuk putuje, kreće se.
A kako možemo opisati zvuk?
Talasna dužina = udaljenost između talasnih vrhova,
Frekvencija = broj talasa u sekundi,
Amplituda = mera za količinu energije u zvučnom talasu
Zvuk putuje oko 1,5km/s, ali samo kroz slanu vodu, to je 15-ak fudbalskih igrališta koje zvuk pređe u sekundi. Vazduhom se kreće sporije, tek 3 fudbalska igrališta, oko 340m/s. Ipak brzina kretanja zvuka kroz slanu vodu nije stalna vrednost, već zavisi od mesta do mesta, zavisi i od godišnjeg doba, da li se meri ujutru ili uveče, na kojoj dubini i sl. Iako te razlike nisu velike, one postoje.
Sve u svemiru vibrira, stolica na kojoj sedimo, tlo na kojem stojimo, a sastoji se od molekula koji vibriraju na različitim frekvencijama zavisno od toga od kojeg su materijala. Jedinica za merenje frekvencije je Herz (Hz). Ljudsko uho može čuti frekvenciju između 20-23.000 Hz. A predmeti oko nas su ili pre gusti ili pre fini, pa im je frekvencija ili iznad ili ispod onog opsega koji možemo čuti.
Naši organi i različiti delovi našeg tela „pevaju“ različite note koje se mešaju i prave sinfoniju koja je jedinstvena kao otisak prsta.
Kada ne bi bilo stresa, negativne energije ili zagađenja i sličnih civilizacijskih posledica, živeli bismo u idealnom svetu usklađenom sa „našom pesmom“. Smatra se da tada ne bi bilo ni bolesti.
Sve popularnija je terapija zvukom koja se koristi za uravnoteženje svih nivoa bića. Obavlja se korišćenjem i drevnih i modernih instrumenata poput kristalnih i tibetanski pevajućih posuda, glasa, gonga, citre i slično. Poput većine alternativnih terapija najbolje ju je koristiti preventivno pre nego što se fizička bolest manifestuje.
Njom se glasom ili instrumentom ugađa telu, a najviše pomaže kod depresija, straha, hormonalnih problema, glavobolja i nesanica. Mada, to nije ništa novo. Mnoge stare kulture su koristile glas kao sredstvo isceljenja.
Zašto su pevači i muzičari tako planetarno popularni?
Zašto hiljade ljudi posećuje koncerte?
Objavljena istraživanja Masaru Emota o uticaju muzike na molekule vode pokazuju koliko ta ista muzika utiče na promene unutar našeg tela, barem na one njegove ¾ koje jesu voda.
Kada smo već voda, šta nam je činiti?
Verovatno je najbolje kretati se, kao voda i dopuštajući svom životu da se menja, da poteče ka nekome ili da se ulije u neku drugu vodu, a pošto nam pesma čini dobro, onda što česće pevati.
***
Autorka teksta: Zdenka Andrijić
Ljubiteljka slušanja dobre muzike, fanatik pisane reči, zaljubljenica u klavir i harfu, poznavateljka pisanja nota u violinskom i bas ključu.