Tambura – instrument lirskog pripovedanja

Tambura je žičani muzički instrument koji se kao takav u različitim formama pojavljuje širom sveta. Naziv i poreklo tambure se objašnjava na više načina, tako da ne možemo govoriti o jednom, univerzalnom tumačenju, ali ono što je najčešće tumačenje kod nas jeste da je naziv potekao od persijske reči “Tn”– što u prevodu na naš jezik znači žica ili još nekih reči koje nalazimo kasnije – “denbar” (persijski) i “tambur” (arapski).

U južnim krajevima tambura se nekada zvala pandora, pandzora ili pažora. Susrećemo se sa još nekima, kao što su: baglama, bodluk, ćitelija, šargija, saz, čunar, čingr, čingrija, čanguri, bazuk, karaduzen, sedefli tambura, samica, dangubica, bisernica, cika, cikuša, čandrkalica, bugarija, dvotelnik, trotelnik, tikvara i drugi.

Nazivi koji potiču iz latinskog jezika su: prim, tercprim, basprim, tercbasprim, kontra, bas koji označavaju ulogu instrumenata u orkestarskom sastavu, a takvih naziva ima i u našoj riznici naziva za instrument.

Istorija i legenda nastanka tambure

Jedna legende kaže da se tambura razvila iz žičanog instrumenta poznatog već u staroj kulturi Mesopotamije i Egipta. Postoje i slike instrumenta dugog vrata i malog kruškolikog korpusa koje su urezane u kamen iz perioda III veka pre naše ere.

O pretečama tambure sačuvani su i likovni spomenici u Tebi i Egiptu, gde se ovaj instrument zove lutnja.

Istorija razvoja tambre kao instrumenta na teritoriji Balkana

Što se tiče našeg podneblja, tambura se prvi put pominje 1551. godine od putopisca Nikolaja, koji je boravio u našim predelima kao pratioc francuskog konzula na putu za Tursku.

Najstarija tambura koja se i dan danas čuva u muzeju, potiče iz sredine XIX veka, odnosno 1847. godine, vlasništva Paje Kolarića iz Osijeka. On je osnovao prvi amaterski orkestar, posle čega je tamburaška muzika počela da se širi i u ostale krajeve: Sloveniju, Bosnu, Makedoniju, Srbiju, Mađarsku, Čehoslovačku, kao i sa našim iseljenicima u druge države i kontinente.

Samica – najstarija tambura u našim krajevima

Najstarija tambura u našim krajevima je SAMICA. Ona se često naziva i: dangubica, razbibriga, tikvara i slično. Ona liči na tikvu od koje se pravi nategača (naprava za izvlačenje vina iz bureta), a uzdužno je presečena na dve jednake polovine.

Pravi se od jelovine, javora, klena, topole, palisandra, kruške, šljive, višnje, duda, oraha i drugih vrsta drveta, a ponekad i od kornjačinog oklopa.

Duzina samice iznosi od 45 do 115 cm. Najčešća dužina joj je 70-95 cm, ali ima i primeraka koji su sasvim mali – 37 cm.

Od samice su se vremenom razvile tambure različitih oblika i veličine, kao što su: jednoglasne, dvoglasne, troglasne, četvoroglasne i višeglasne.

• jednoglasne tambure imaju 2-4 žice koje su jednako naštimovane (ugođene) na jedan glas (ton) – unisono;
• dvoglasne tambure imaju pretežno 2-4 žice, a štimaju se tako da su dve ili tri žice naštimovane na jedan ton, a četvrta drugačije (najčešće za kvantu ili kvintu niže);
• troglasne tambure imaju takođe četiri žice, a štimaju se tako da su prve dve jednako naštimovane (unisono), a treća i četvrta različito;
• četvoroglasne tambure imaju takođe četiri žice i štimaju se svaka različito;
• višeglasne tambure imaju veći broj žica i štimaju se na različite načine.

Najčešće su dve i dve jednako naštimovane (unisono).

Tehnike sviranja svakog od ovih instrumenata se potpuno razlikuju. Isto tako, postoje i različiti štimovi tambura. Na našem podneblju, ali i na većini teritorija gde se svira tambura, preovlađuje „Sremski štim“. U ovoj vrsti štima, prva žica basprima se štimuje na ton A (440-444 herca) i poznat je i po imenu A- štim.

Zašto je zvuk tambure dobar za sve prilike

Magični zvuci žica utegnutih u drvenu podlogu instrumenta, bude u mnogima od nas i onu najdublju skrivenu emociju.

Tamburaški ansambli su pripovedači liričke umetnosti uz laganu melodiju vrlo specifičnog karaktera, a najčešće se vezuju za vojvođansko podneblje.

Najpoznatije pesme koje se kod nas sviraju na tamburi su „Rastao sam pored Dunava“, „Kad sam bio mlađan lovac ja“, „Tamburaši, tamburaši“, „Moja mala nema mane“, „Nema lepše devojke“, „Jedan stari kontrabas“ i mnoge druge.

Gotovo je nezamislivo da iko ko je sa ovih prostora nije čuo za Janiku Balaža. Član „Velikog tamburaškog orkestra“ nastupao je po čitavom svetu, ali je najviše voleo da noći provodi po novosadskim kafanama, naročito na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Njemu su posvećene pesme „Primaši“ i „Osam tamburaša s Petrovaradina“.

Tu čast da sarađuje sa Janikom i peva u njegovom orkestru imao je rođeni Somborac i najpoznatiji interpretator ove vrste pesama – Zvonko Bogdan.