7 zanimljivih psiholoških činjenica o muzici

Muzika je jezik duše. Ljudi hiljadama godina stvaraju pesme i simfonije koje očaravaju, inspirišu i hipnotišu. Naša istorija i kultura usko su prožete notama. Ona ima dubok uticaj na ljudski um. Muzika nam pomaže da se opustimo. Potiče nas da se pustimo do krajnjih granica. Ali iza ovoga stoji nauka i ovih 7 činjenima o muzici i njenom uticaju na našu psihu:

1.Mozartov efekat: Mozartov efekt jedan je od najpopularnijih naučnih koncepata. Razvio ga je dr. Gordon Shaw pre nekoliko desetina godina, a premisa je jednostavna: Klasična muzika vas čini pametnijima. U svom istraživanju tvrdio je da slušanje klasične muzike može povećati vaš IQ za devet. Ona pokreće moždane aktivnosti koje se koriste u matematici, šahu, inženjerstvu i nauči. Prema Mozartovom učinku, klasična muzika znatno pojačava sposobnost orjentacije u prostoru.

2.Muzička terapija pomaže u popravljanju oštećenja mozga: Oštećenje mozga jedna je od najvažnijih tema u svetu psihologije. Neki ljudi koji pate od oštećenja mozga prolaze kroz ogromnu bol i nelagodu, a njihov život je ozbiljno ugrožen. Ali što ako muzika može da im pomogne? Nova istraživanja pokazuju da muzika zapravo može popraviti oštećenje mozga, a pretpostavlja se da bi muzička terapija mogla biti odgovorna za neurogenezu – što je rođenje novih moždanih ćelija.

3.Slušanje muzike u snu neverovatno je retko: razmislite o svakom snu koji ste ikada imali. Možete li se setiti slušanja muzike u nekom snu? Zapravo, velika većina ljudi, verovatno nikad u snu nije čuli ni zvuk zvona. Prema studiji iz 2018. godine, samo 6% svih zapamćenih snova uključuje muziku. Mnogo je verovatnije da ćete u snu čuti muziku, ako ste muzičar ili neko ko sluša puno muzike. Ali čak i tada, broj je još uvek vrlo nizak.

4.Čitav mozak se aktivira kada slušate muziku: Nema mnogo aktivnosti zbog kojih vam celi mozak “svetli”, ali muzika je definitivno jedna od njih. Kada slušate muziku, nema vašeg dela mozga koji nije aktiviran. Delovi mozga odgovorni za emocije, kreativnost, pa čak i motoričke funkcije rade dok slušate muziku. Dakle, ako tražite trening celog mozga, jednostavno pustite svoju omiljenu pesmu.

5.Muzika može poboljšati poznavanje jezika: Odnos jezika i muzike jedna je od najfascinantnijih stvari u svetu psihologije. Jednostavno rečeno, ove dve stvari su vrlo usko povezane jedna s drugom. Studija iz 2012. godine istaknula je da, uprkos onome što su prethodna istraživanja sugerisala, muzika i jezik nisu odvojene funkcije u mozgu. Tradicionalno se smatralo da govorne funkcije postoje u levoj hemisferi mozga, dok muzičke funkcije postoje u desnoj hemisferi. Ali danas je opšte prihvaćeno da su obe hemisfere odgovorne za muziku i govor. To znači da muzičke funkcije mogu zapravo poboljšati govorne funkcije i obrnuto. U određenom smislu, obe aktivnosti rade uz pomoć istog “mišića”.

6.Vaš ukus u muzici govori mnogo o vašoj osobnosti: Jeste li se ikad zapitali zašto volite određenu vrstu muzike? Jeste li se ikad zapitali zašto vaše omiljene pesme mogu zvučati apsolutno strašno drugima? Odgovor se krije u našim jedinstvenim osobnostima. Brojna su istraživanja pokazala da ako volite određeni muzički žanr, verovatno ćete imati određene osobnosti. Na primer, studija iz 2004. utvrdila je da je veća verovatnoća da će ekstroverti biti zainteresovani za muziku uopšteno, ali i da će uživati više u pop muzici. To je samo jedan primer, a tu je i mnoštvo istraživanja na ovu temu. Razmislite o svojoj omiljenoj pesmi. Šta ona govori o vašoj osobnosti?

7.Muzička terapija pomaže deci sa autizmom: Sećate se šta smo rekli o muzici koja “osvetljava” čitav mozak? Pa, to muzičku terapiju čini idealnim izborom za decu s autizmom. Kada se aktiviraju obe hemisfere, deca su svesna sebe uz taj formirajući odnos s drugima. Istraživanje je pokazalo da je ova vrsta terapije neverovatno korisna za decu sa autizmom, jer ih potiče na interakciju sa svojim instrumentom i komuniciranje s drugima u bendu, na primer, što u konačnici pokazuje da je muziku sredstvo za saradnju i povezivanje.

Izvor: psych2go.net