Da bismo se bavili muzikom potrebno je da imamo sluha i osećaj za ritam.
Kako se može ustanoviti ko ima sluha, a ko ne?
Određivanje toga je vrlo osetljiva tema naročito za profesore koji za kratko vreme u muzičkim školama treba da za nekih 5 do 10 minuta ustanove da li će neko dete biti upisano u tu školu i da li je baš ono potencijalni muzičar koji će možda jednom svirati na nekom prestižnom mestu i biti cenjen kao umetnik.
Nema jedinstvenog stava kade je pravo vreme da dete krene u muzičku školu. Nekada je to moguće i sa 3 ili 5 godina, nekada se preporučuje da to bude sa 7 ili 8 godina, a naravno može i kasnije.
Da bi se bavilo muzikom ne mora se znati čitati i pisati tako da starosna granica naniže nije uslov, ali se svakako zna da starija deca od 3 godine brže i lakše uče.
Zanimljivo je da su naučnici ustanovili da deca koja počnu u ranim danima da sviraju, razvijaju svoju inteligenciju i veštine brže nego njihovi vršnjaci koji se ne bave muzikom.
Šta sviranje instrumenata razvija kod dece?
Ovo što se svakako do sada zna jeste da se:
- razvija fina motorika, što ima za posledicu spajanje i stvaranje novih sinapsi u mozgu,
- širi vidno polje,
- povećava moć opažanja,
- razvija kreativnost,
- razvija logika koja je jako bitna za razvoj inteligencije itd.
Da li svaka ruka u sviranju ima svoj zadatak?
Već u prvim razredima niže muzičke škole deca se uče da svaka ruka svira samostalno tj. svaka ruka svira nezavisno od one druge. To baš i nije lako, jer je to u početku svesna radnja, ali kasnije to postaje mahom rutina.
To se često zove ovako:
- jedna ruka svira legato – povezane tonove, a
- druga ruka svira non legato – razloženo.
Šta je važno istaći?
Ruke se ne dižu u isto vreme, fraze koje se sviraju ne počinju u isto vreme za levu i desnu ruku.
A da li to deci predstavlja veliki izazov? Pa, kako kojoj, ali je svakako vrlo savladivo, a uz dobrog profesora i dovoljno vežbe može se brze i lakše naučiti.
Ovim se podjednako razvijaju obe hemisfere mozga, jer desna hemisfera je zadužena za levu stranu tela, a leva za desnu.
A šta je sa koordinacijom pokreta?
Koordinacija pokreta jeste važna, ali ukolko nije preterano razvijena može se razviti. Instrument kao što je na primer klavir pored klavijature na kojoj su uposlene leva i desna ruka postoje i pedale, tako da je uključen i rad nogu.
Sve to treba sinhronizovati, pa se stoga i razvija inteligencija. S vremenom, ti zahtevi se povećavaju, mozak se sve više napreže, više radi i koristi, pa se i više razvija.
Kako postati vrhunski izviđač?
Da bi se postao vrhunski izvođač potrebno je imati osim talenta u muzikalnosti, dobru koordinaciju pokreta, dobru memoriju, ali ne treba zanemariti samopouzdanje, jer neki se na bini osećaju “kao riba u vodi”, a neki baš i ne.
Ne treba zaboraviti ni opšte obrazovanje
Osobe koje rade na tome da budu široko opšte obrazovane, koje dosta čitaju, posećuju kulturna dešavanja i generalno rade na obogaćivanju svoje ličnosti, izvođenjem muzičkih dela donose slojevitost i raskoš i prenose čaroliju svog sviranja na druge.
I pored svakodnevnog vežbanja sviranja instrumenta, konstantan rad na sebi takođe utiče na bolje muziciranje.
Kako savladati tremu na javnom nastupu
Svi koji nastupaju javno imaju neku tremu, samo je važno razlikovati:
- pozitivnu tremu i
- negativnu tremu.
Pozitivna trema podstiče, motifisanost i pokreće sve resurse čoveka da pruži najbolje od sebe, dok negativna trema blokira i parališe.
Samo ozbiljan rad daje sigurnost, pa se njome i trema savladava. Ništa se na brzinu neda savladati, a talenat može da pomegno u nekoj manjoj meri, ali ne i uvek.
Takođe, puno javnih nastupa i koncerata može takođe pomoći u smanjenju treme.
Važno je da dete uči instrument u prijatnom okruženju, da istrument doživljava kao svog prijatelja i da sa profesorom i pedagogom ima dobar odnos. Takođe, ukoliko su časovi u grupama, treba kod dece razvijati prijateljski odnos, ali i zdravu takmičarsku atmosferu gde će jedni druge podsticati i podržavati da budu sve bilji i bolji.
Ljubiteljka slušanja dobre muzike, fanatik pisane reči, zaljubljenica u klavir i harfu, poznavateljka pisanja nota u violinskom i bas ključu.