Za neke od ovih stilova ste možda čuli, za neke možda i ne, ali ovih 8 stilova džez muzike su menjali svet i bili zaštitini znak džez muzike kroz istoriju.

1. Diksilend (Dixieland)

Ovaj stil džez muzike je nastao početkom XX veka u Nju Orleansu i do 1910. se proširio na Nju Jork i Čigago. Bio je vrlo popularan među ljudima, a mnogi ga smatraju prvim pravim džez stilom. Nastao je kao kombinacija bluza, regtajma i polifonih improvizacija.

Diksilend se deli na tri stila:

1. Čikago,
2. Vest Koust i
3. Nju Orleans Tradicionalni.

Ovaj pravac imao je veliki uticaj na razvijanje Svinga, Ritma i Bluza kao i na Rokenrol, njegovi predstavnici su genijalni Luis Armstrong, Fets Domino, King Oliver, Dželi Rol Morton, Stiv Lejsi, Džordž Geršvin…

2. Sving (Swing)

Sving džez ili jednostavno samo Sving je pravac džez muzike nastao 20ih godina XX veka. Odlikuju ga jaka ritam sekcija (sa kontrabasom i bubnjevima). Prepoznaćete tako što ćete primetiti da mu tempo varira od srednjeg do brzog i za Sving prepoznatljivi vremenski ritam.

Na popularnosti je izgubio tokom II svetskog rata, ali se zato razvio u stilove kao sto su: ritam i bluz, džamp bluz, bibop, rok’n’rol, fank.

Najponatiji predstavnici ovog stila su Đuk Elington, Kaunt Besi, Flečer Henderson, Braća Dorsi, Beni Gudmen, Džin Krupa, Glen Miler i mnogi drugi.

3. Bibop (Bi Bop)

Bibop je još jedan od prvih stilova džez muzike nastao još 40ih godina XX veka. Smatra se da je razlog postojanja ovog stila veća kreativna sloboda nego u Svingu. Karakteriše ga brz tempo, kompleksne harmonije i zamršene melodije.

Za razliku od Svinga, bio je manje prihvatljiv široj publici, ali je zato muzičarima i ljubiteljima ove grane umetnosti predstavljao revoluciju u džez muzici. Pitate se zašto? Pa, Bibop je dozvoljavao veliku slobodu improvizacije. Zanimljiva odlika ove improvizacije je bilo korišćenje rifova, kao i više arpeđa nego skala. Klasičan Bibop instrumentarij čine truba, saksofon, kontrabas, bubnjevi i klavir.

Ovaj stil u džez muzici je uticao na nastanak stilova poput kul, vest koust, fri i avantgard džeza, predstavnike ovog stila z akoje ste verujem čuli su Majls Dejvis, Dizi Gilespi, Čarls Mingus, Čarli Parker, Čet Bejker i mnogi drugi.

4. Kul Džez (Cool Jazz)

Nakon drugog svetskog rata veliki broj Kalifornijskih, uglavnom belih muzičara otislo je u Nju Jork gde su svirali sa afroameričkim bibop muzičarima. Ovaj novi stil je izbegavao agresivan tempo i harmonsku apstrakciju bibopa.

U ovom stilu se prvi put javlja francuska truba kao instrument u džez muzici. Kul džez je imao veliki uticaj na razvijanje vest koust džeza, fri džeza, bosa novu i modal džeza. Verujemo da ste za ove predstavnike takođe čuli: Majls Dejvis, Lester Jang, Gil Evans, Pol Dezmond, Bil Evans, Geri Muligan, Li Konic, Leni Tristano.

5. HardBop

Na nastanak Hardbopa  veliki uticaj imali su bibop, bluz, ritam i bluz i gospel i to njihovo izvođenje na klaviru i saksofonu.  Značajniju ulogu nego u gore navedenim stilovima imali su bas i kontrabas, a predstavnici ovo džez stila su Art Bleki, Džon Koltrejn, Herbi Henkok, Herbi Luis, Čarls Mingus i drugi.

6. Džez Fuzija (Jazz Fusion)

Džez fuzija je muzički stil koji spaja elemente džeza sa drugim stilovima muzike poput roka, folka, regea, popa, fanka, metala, hip-hopa, ritam i bluza…Zato i jeste fuzija u pravom smislu te reči, zar ne?

Razvijanje ovog stila je počelo 60ih, sa kombinovanjem džez improvizacije, svirane na električnim rok instrumentima. Sa ritam sekcijom kakva se javlja u sol i ritam i bluz muzici.

Sa druge strane, mnogi rok muzičari su ubacivali elemente džeza u svoju muziku.

70e godine XX veka su bile zlatne godine za ovaj stil, ali je on zastupljen i danas. Pesme ovog stila su uglavnom instrumentali, zastupljen je naviše u Evropi, Južnoj Americi i Japanu.

Predstavnici su Čikago, Stenli Klark, Bili Kobam, Al Di Meola, Majls Dejvis, Frenk Zapa, Fokus, Džef Bek, Herbi Henkok, Pet Meteni, Džon Mekloflin, Karlos Santana, Roben Ford i nama i vama dobro poznati Vlatko Stefanovski.

7. Smut Džez (Smooth Jazz)

Ovaj stil se razvio pod uticajem fanka, popa i ritam i bluza. Krajem 80ih stil je postao popularan u radio formatu, a  nastao je sredinom 70ih. Njegova odlika je stavljanje akcenta na melodiju, dok se malo pažnje posvećivalo improvizaciji.

Od instrumenata u smut džezu se najviše koristi saksofon i gitare, a od vokala najpopularniji su tenor i soprano.

Smut džez je uticao na razvoj urban džeza, a delimično i na nastanak hip-hop muzike što ćemo obrađivati kao temu u nekon narednom članku.

Predstavnici ovog stila su Li Ritenour, Leri Kaltron, Grover Vašington, Spiro Gira, Džordž Benson.

8. Esid džez (Acid Jazz)

Esid džez je stil koji je nastao 80ih, mada je vrhunac dosegnuo tek 90ih. Ovaj stil je mešavina džez, fank, soul i disko muzike. Zanimljiv spoj, zar ne?

Esid džez, iako često sadrži elemente elektronske muzike, se izvodi uživo na normalnim instrumentima. Neki od najpoznatijih predstavnika ovog stila su Moloko, Pet Meteni, Brend Nju Hevis, Masiv Atek, Inkognito i drugi.